Što se događa među ljudima?

Ljudi se pokreću i povezuju širom svijeta. Jedino istina to može učiniti na tako spektakularan način u tako malo vremena. Širom svijeta ljudi nešto čine za dobro nekog drugoga ne očekujući plaću zauzvrat.

Angel Lucci će motociklom proputovati 6500 km i prenositi informaciju o slobodi po zabitima Amerike, uključujući i lokalne šerife. Spavat će gdje stigne i jest će ako mu netko ponudi hranu.

Ann Bressington, zastupnica australskog parlamenta gostovat će u našoj emisiji Sat Istine na Radio Liberumu 02.07.2013. u 18 sati, iako je tada kod nje 2 sata ujutro, ali samo ukoliko Radio Liberum uspije skucati 1500 kn do ponedjeljka popodne – obavezno pogledati ovaj LINK. Ako možete pomoći, pomognite.

Mrvica iz Italije prevodi JAKO ZANIMLJIVE STVARI što sa talijanskog, što sa latinskog jezika i uskoro ćemo ih objaviti.

Mnogi daju ne tražeći ništa zauzvrat. Mnogi … I sve nas je više.

Pa evo – predstavili bismo Vam Mrvicu, ili bolje rečeno – ovim pismom dolje predstavio se sam.

Mir i dobro svim ljudima ( u izvornom smislu reči i od srca )

Jasno mi je da malo slećem kao grom iz vedrog neba ali sam ubeđen u dubini svog bića da se ništa ne dešava bez nekog razloga i pravo vreme. Želim da vam prenesem neke svoje misli, svoja osećanja, rezultate svojih dosadašnjih uspeha i neuspeha na putu ličnog sazrevanja, buđenja svesti i duhovnog ravoja. Zasad ću se potpisivati sa pseudonimom ali ne zbog nekog posebnog razloga nego samo što više ne osećam svojim ime koje su mi prišili u trenutku mog dolaska u ovaj život. Ne znam zašto ali mi više pase onaj nadimak koji su mi dali drugari iz detinjstva, iz srednje škole. Nekako mi više leži pošto mi je dat kada sam već pokazivao neke karakterne crte ličnosti kao i svi mi na kraju krajeva.

Igrom slučaja živim u Italiji odavno, više od polovine svog mladog života, a to samo radi arhive, recimo da sam prešao put sa Planetom Zemljom oko Sunca 43 puta dosad. Ako čitaš ove redove verovatno znači da ili ti nešto ne štima ili osećaš da je stiglo vreme za postavljanje pitanja. Pitanja su ona najteža stvar, odgovori su laki pošto svako od nas uvek nekako nađe ono što mu najviše odgovara, dovoljno je biti dobar poznavaoc ljudske prirode. Pitanja su ona prava stvar, jedinstvena za sve nas. Oslanjajući se na taj princip, tražeći odgovore, proveo sam nekoliko zadnjih godina slusajući i gledajući sve i svašta, i što bi neko rekao “i ljubim dobre, ljubim lake, neke prave a neke ne, i sve su vile, ma sve su kraljice…..“ i iz iskustva, ličnog naravno, mogu reći da na neki način ti sve padne među ruke, dovoljno je početi.

Onda se desi haos, pravi haos, toliko tome imaš pristup od jednom da jednostavno ne znaš šta da misliš. Tek onda počinje pravi rad, prava pretraga, i samim tim činom počinješ da rasteš, iznutra, spolja, u svojim očima, u očima drugih … Fantastičan osećaj, zaista, kao da dobijaš neku dopunu … Eeeee, i još jedna neopisivo bitna stvar prije nego što zaboravim, na naki način koji ja jos nisam u stanju da objasnim racionalno, stupiš u kontakt sa ljudima koji su na istoj talasnoj dužini. Sad jel to igra sudbine, kolektivna svest ili je možemo nazvati kako god da želimo, činjenica je mi se to sve češće i češće dešava. Iskreno da kažem zaista nemam nikakvu nameru da dam ime tome pošto smatram da u momentu kad imenujemo nešto, odredimo, na neki način postavljamo neke granice nečemu što je očigledno zasad izvan naših mogućnosti shvatanja. Prihvaćam to kako mi stigne.

Posle se počinješ pitati, “a gde je moje mesto u svemu tome?“ ili “treba li moj doprinos? Kandar svi ti dečki i curice rade odličan posao i bez mene “. Odgovor ili bolje rečeno moj lični stav na tu dilemu bih ostavio za sledeći put ako bude šanse ili obostranog zanimanja za temu. Recimo da u ovom trenutku, u današnjem danu nekako osećam potrebu, smatram i sam sebi dodeljujem nekakvu ulogu prevodioca. Jednostavno da se povežem na prethodna razmišljanja nekako mi se “upalila lampica“ i reko … “pa oni zaista rade odličan posao i bez mene, ali bili bi oni u stanju da urade neki prevod?“. Eto, to bi bio recimo jedan od mnogo razloga koji me pokrenuo da se predstavim i ponudim jednu temu koja me u zadnje vreme zaista jako privlači, skoro klinički slučaj.

Savršeno sam svestan da vam nudim prevod nekih članaka koji se mogu smatrati ciljem celog procesa ali jednostavno nisam mogao da izdržim. Jedan kratak uvod je neophodan. Širom sveta, upoznavajući raznorazne zakone, narod je primetio da su nas vukli za nos stolećima. Da postoje pravila po kojima se regulišu i sami oni koji vladaju nad nama. Čak ni oni ne mogu da se izvrdaju pred njima, samo što su ta pravila bila jako dobro sakrivena. Lično smatram da ta znanja ipak na neki način treba zaslužiti, ne toliko kolektivno koliko individualno ali i o tome bih radije u posvećenoj prilici.

To što se dešava, barem ovde u Italiji, tj. za to sam siguran pošto sam u kontaktu sa našim bratom koji je protagonist ove priče, da se narod budi, ne samo u pričama nego i vrlo konkretno. Delujući po istim principima, boreći se sa istim “oružjem“ naš brat je prije nekoliko godina deklarisao, izjavio ličnu suverenost. Proglasio se slobodnim bićem, otkačio od sistema, preuzeo odgovornost za sebe i svoje postupke. Sad svi mi možemo zamisliti šta to znači, praktično govoreći. Na prvi pogled zvuči fantastično, nisam više vojni obveznik, nisam više poreski obveznik, nisam vise rob banaka, nisam više rob ničega i nikoga … Ali sa druge strane svi mi vrlo dobro znamo da je trnovit put do zvezda, da svakodnevno moramo staviti hleb na sto, da bez para ne plaćaš račune, da bez dokumenata ne radiš itd itd, da bi taj korak bio savršen ali pod uslovom da smo svi takvi, suvereni.

No, činjenica je da su uvek postojali prethodnici i čast njima. Ovaj naš brat je preuzeo na sebe vrlo važnu ulogu i ima svu, na prvom mestu moju podršku na svojem putu a posle i podršku mase koja se svakim danom sve više i više povećava. Ta fantastična vest koju sam želeo da vam prenesem večeras je kako izgleda da postoji način osim čina same deklaracije koje smo već utvrdili, da su našli način da sami sebi izdaju lične iskaznice važeće i kao vozačke dozvole, čak i tablice za vozila. Sad sve ove informacije ne uzimaj zdravo za gotovo i molim te proveri lično koliko ti je u mogućnosti. Ne zaboravimo da po novom poretku svako preuzima na sebe svoju odgovornost i da ovim prevodima samo olakšavam (bar se nadam tome) razmenu informacija između dva područja. Zaista zasad ne bih više da gnjavim i hteo bih da vam zaželim, mir, dobro, obilje i prosperitet.

S ljubavlju

Mrvica