Mir, dobro i prosperitet

Napisao Mrvica.

A ja malo, malo pa opet kod Vas, svratio na kaficu. Nadam se da ne smetam. Sve do prije par minuta nisam znao kako da  definišem i započnem crno na belo par misli koje mi se vrzmaju po glavi već par dana al eto ti slučaja, objavili presudu Berluskoniju (zasad drugu a u iščekivanju smo treće , četvrte …). Jaoooo, da ga nema trebalo bi ga izmisliti, pomogao mi je pisati ovo, želeći ili ne. Dobio čovek 7 godina, zabranu – doživotnu – za pristup u javne institucije …

Sad nije bitno koje je to ime ili šta ono predstavlja koliko je bitno kako se stvari događaju. Govorimo o jednom čoveku koji je po nekim klasifikacijama među prvih 100 ljudi najbogatijih na svetu, čoveku koji je 20 godina vladao i ponavljam vladao jednom razvijenom državom, grlio se sa Putinom, ljubio sa Gadafijom čačkao maloletnice koje mu dovodili njegovi vazali, kao što su nekad prinosili Device strašnom i rđavom zmaju da bi smirili njegove hirove. Optužen i osuđen za muvanja sa privatnim televizijama i sl., optužen i u iščekivanju procesa za kupovinu i podmićivanju senatora, sa namerom da  stvori krizu i obori vladu koja je onda bila na vlasti, al nemam nameru da nabrajam više, smatram da sam uspeo dočarati situaciju.

Lično smatram da on na kraju krajeva za onih 7 godina + 5 godina iz prethodnog procesa + ono što ga još očekuje i ne mari  baš mnogo. Prvo zna da neće nikad on iza rešetki i da kad se svi procesi završe biće toliko mator da će ga pustiti na miru. Pravi problem je ona zabrana za javni život pošto smatram da se može i tako nazvati.

Ali, ponavljam ali, ni sve ovo nije bitno, nije u odnosu sa onim o čemu razmišljam već nekoliko dana. Najnormalnija stvar posle takve presude da ima mnogo različitih reakcija. Podržavaoci  pate, tuguju, upiru prst protiv sudija, javnih tužioca jednom rečju se osećaju izdatim od sistema.

Protivnici slave, uživaju, osećaju da je pravda napokon ispunjena. E sad, kad neko slavi takvu pobedu, neizbežljive su misli formulisane u stilu „tako mu i treba, uradio je to i to, tako i tako …“ ili „da nije ovo radio ne bi mu desilo …“ ili čak kao što bi moja majka Marija kazala „Bog je dobar sve vidi i sve zna, dat će ti dva sina ali ista kao ti, ni bolja ni gora ni bolja ali DVA  …“.

To što pokušavam objasniti, da su misli ove  naše kulture osnovane na principu akcija – reakcija. Da nije bio takav ne bi mu se desilo to i to, ne bi bio toliko javno ponižen … Sa zvezda do štala. Posle 24 sata nakon objave presude nisam našao još ni jedan jedini komentar ni na jednom jedinom forumu, FB, Twiteru i sl. u stilu „ draga braćo i sestre, Berluskoniju se sve to desilo samo da bi pomogao Mrvici napisati ovaj članak“.

A kad bi na primer počeli posmatrati ovo i sve ono što nas okružuje u nekom drugom „muzičkom ključu“? Da se sve dešava zbog nekog razloga? Da Berluskonijeva uloga predviđa i najavljuje kraj nečega i početak nečeg drugog? Opet ponavljam, Berluskoni nije ni najmanje bitan u ovoj priči, ovo se može primeniti na bilo koje područje ičije svakodnevnice. Da li ste primetili ili imali osećaj da se neke situacije na neki način ponavljaju u životu? I pazi slučaja, uvek se pitamo: Kad ću već naučiti tu lekciju? Baš tako, lekciju, u tom trenutku nikad mislim „to sam uradio (100-ti put) i tako mi i treba“ nego mi padne na pamet ta reč, lekcija.

I još jedna čudna koincidencija, kad shvatim da je to lekcija, više ne dešava. Lično smatram da se sve dešava iz nekog razloga, i kad sam već kod toga sigurno ne prihvatam izjave u fazonu „božiji putevi …“ i „ne možemo mi sve shvatiti“. Sasvim suprotno, smatram da mi MORAMO SHVATITI da bi mogli napredovati, ostaviti lekcije iza sebe, pošto su obavile svoj zadatak. I gle čuda velikoga, uvek nakon takvog razmišljanja, zatvaralo se iza mene jedno poglavlje i počinjalo drugo. Uvek drukčije, uvek teže ali sa prethodnim treningom, u isto vreme uvek mnogo lakše.

Sa ovim želim da se zahvalim svima vama, suradnicima i publici ove stranice, pošto jedni bez drugih ne bi postojali, da podvučem važnost tog delovanja, i naglasim da je po mojem skromnom mišljenju jedna od najbitnijih lekcija koje je čovečanstvo dosad imalo čast da primi. Nemojte mi zameriti ako ne koristim reči kao „robovlasničko“  ili slično sa emocijama, smatram da su deo lekcije. Te reči koristim kao jednostavnu konstataciju činjenica bez osude i bez presuda i predrasuda. Svi mi igramo ulogu i naše akcije daju nekom priliku da primeni svoju slobodnu volju ili svoj slobodni sud. Potrebno nam je to radi ličnog razvoja svesti ali kad već ovo čitaš, taj lični razvoj sigurno nemaš kao problem. Sa tim nemam nameru da tvrdim da nosim istinu u džepu, nego samo da sam počeo sam sebi postavljati pitanja.

Pod tim svetlom i u nadi da se ovaj članak „rodio“ da bi nekom omogućio ili olakšao lični put na neki način, želim da vam predložim prevod jednog podcast-a snimljenog prije nešto više od godinu dana. Iz ličnog iskustva znam da je pokrenuo mnogo ljudi, da su oko njega nastale „zajednice“, da oko tih zajednica su nastale grupe za pretraživanja, da su plod tih pretraživanja neki dokumenti izuzetne važnosti i koje polako prevodim jedno po jedno … Jednom rečju lavina, prava lavina i to sve za manje od godinu dana. Epizoda je poduža ali prvo prepis a posle prevod su namerno skraćeni, pošto i ovako obuhvataju srž pitanja.

Verovatno će se i tebi desiti da ćeš ga morat pročitati nekoliko puta ali ne brini, desilo se to svima nama.

Sad na kraju pošto sam izneo mnogo tog na dlanu, imam i jednu ličnu molbu, naime ne radi ega ili sl., voleo bih znati Tvoje mišljenje o svemu ovome. Nije narcisizam, tko me poznaje to može potvrditi, jednostavno bih želeo znati da li sam ja čudan ili se nešto zaista menja oko nas.

S Ljubavlju

Mrvica