Potvrda da me je mater rodila

 In Općenito, Zafrkancija

Prije neki dan odlazim u matični ured i tražim potvrdu o rođenju a simpatični tipovi koji tamo rade kažu mi da oni to više ne izdaju i da šta ćemi to. Ne znam što da kažem, tribalo bi mi više vrimena da im objasnim pa se pravim da nečujem. A ja tako tvrdoglav pitam a di ću je nabavit mogu li u bolnici di je arhiva o rođenjima, oni nemaju pojma i opet pitaju šta će mi.

Odlazim u rodilište. Oni pojma nemaju i šalju me u upravnu zgradu KBC-a na protokol. Ulazim unutra i dvije sredovječne gospođe gledaju me preko oka kad sam im objasnio što mi triba.

“A šta će vam to?” stigne očekivano pitanje

“Pa napuštam Hrvatsku pa mi triba.” pošaljem zipani odgovor.

“To je ona potvrda da je rođeno živo dijete tolike visine težine spola…”

“E to, to, to je ta potvrda”

“Pa to dobijeju sve žene koje rode pa s tim idu u matični ured.”

“Je, je, to je ta.”

“Pa zašto onda ne odete u matični ured i izvadite izvod…..”

“Ma oni to ne izdaju, poslali su me ovdje?!?!?”

“Ali čekajte to ne dajemo nikome nego samo čija i jest potvrda.”

“Pa to i je za mene, da sam živ rođen tad i tad.”

“Ali onda je to potvrda na ime vaše matere jer ona je rodila.”

“Pa naravno, rodila je mene.”

“Ali onda triba ona podnijeti zahtijev, nemožete vi!”

“Ma nemojte komplicirati stvari, molim vas”

Obje se pogledavaju i govore, pa ne možemo jer eto nekakva pravila……

“Ah ta birokracija” izustim već na rubu strpljenja.

Videći moju upornost ova jedna reče: “Pa eto mogli bi izdat momku (hvala na komplimentu) da sad netlačimo njegovu mater.”

“To bi bilo super.”

Ajde napokon, pomislim dok ova jedna uzima telefon i zove.

“Čoviku triba potvrda da ga je mater rodila!” naglas izusti u slušalicu i podrugljivo me pogleda ispod oka.

U tom momentu pomislim, ma u kurac i Valter na šta me nagovorio i sustav i izlazak iz sustava, ma koji sam ja idiot tražim ovdje potvrdu da me je mater rodila, je li to normalan čovik može tražiti. Pa naravno da ne može jer što ćemu glupa potvrda, pa valjda je samoevidentno i potpuno jasno da me je mater rodila, a ko će drugi!!!!

Tada sa sjetim vica kada Fati u policiji nisu htjeli izdati neku dozvolu jer je tamo pisalo da je mrtva pa joj je dežurni birokrata rekao da treba donijeti neku potvrdu ili dokaz da je živa. Fata ni pet ni šest nego odvali plesčurinu dežurnom i upita: “je li ovo dovoljno dobar dokaz?”

Kad čovjek upadne u ovako apsurdne situacije naradije bi se poslao u 3pm i okrenuo se i otišao, ali ja eto kako mi je tolerancija na ovakva sranja u zadnje vrijeme skočila do neba stojim i šutke trpim podrugljive poglede i čekam odgovor protokolarnih dama.

Pa da! Živi čovjek ne triba ništa dokazivati, ali osoba koja živi u fiktivno birokratkom svijetu čiji tragovi postoje samo u zaglavljima A4 papira bez potvrda ne može niti cestu prić. Kako ćeš u tom fiktivnom svijetu dokazati nekom da si živ ili bilo što drugo. Pa potvrdom! Tu nepostoji ništa drugo osim hrpe papirnatih protokola koji poredani određenim smislom i vremenskim slijedom daju određene unaprijed definirane rezultate.

Da bi ste dobili neko rješenje trebate donijeti te i te potvrde i ako ih nemate zaboravite na ikakvo rješenje. Ako želite ići na bolovanje i kažete komisiji da vas boli uho, nećete ga nikada dobiti osim ako nemate potvrdu da vas boli uho. Naravno u lijepoj našoj koja nije u potpunosti birokratski dehumanizirana postoji i ljudska kategorija koja se zove veza i to je jedini trag ljudskog gdje se razne potvrde mogu dobiti bez obzira na protokol ako imate prave “argumente”. Ali o tom po tom.

Odmah mi je bilo lakše shvativši da sam trenutno mrtav i da samo mrtvaci/osobe traže potvrde. Aha, ja sam ovdje u ulozi građanina pa prema tome mogu biti glup i idiot do iznemoglosti jer se to ne računa. Osobe po defaultu i jesu glupe i idioti jer samo u takvom stanju možeš progutati hrpu sranja koji nam vlasnici osoba serviraju. E super,  to mi nije problem, stajaću ovdje do sudnjeg dana se kretenskim osmjehom na licu i tražiti potvrdu da me je mater rodila jer to je moje “građansko” pravo.

Jednostavno!

“Dobro gospodine, 25 kuna.”

“O.K. oću li doć je ja predignit pa platit onda ili?” pitam.

“Ne. Morate platiti odmah, pa će onda arhiva to izvadit, pa ako pronađu onda će vam poslati na kućnu adresu, a ako ne pronađu onda će vas nazvati da nisu pronašli.”

“A ako ne pronađu za šta onda plaćam?”

“A za pokušaj…..” neznaju ni one šta će reć.

“Ma ko ga jebe, dobro evo 25 kuna.”

Mislim se onda da ih pitam račun kako mi je Valter predložio. A onda se sjetima da je to opet uloga osobe i da se moram dodatno kretenizirat i idiotizirat ulazeći u tu, meni sve nepriprodniju, ulogu.

Ma neću! Dosta sam bio kreten danas.

“Hvala puno na ljubaznosti, doviđenja!”

“Doviđenja!”

Recent Posts
Showing 2 comments
  • goran
    Odgovori

    Ha ha opisano kao da sam ja pisao. Potpuno sam istu situaciju prošao i ista komunikacija…

  • Niara
    Odgovori

    A jesam se nasmijala Dražene. Je, čim više shvaćamo apsurdnost ovakvog sustava koji žive ljude gleda i tretira kao brojke i fikcije, tim nam je više kretenski uopće se baviti tim apsurdima, jer smo spoznali potpunu besmislenost takvog načina života. Ali o tome više sutra u izvanrednom članku.

Leave a Comment

Napišite traženi pojam i stisnite Enter za traženje